Različiti stilovi komunikacije određuju kvalitet međusobnih odnosa, pri čemu je asertivni način komunikacije najpoželjniji jer se zasniva na samopoštovanju i poštovanju sagovornika.
Tabela sadržaja
Asertivnost kao uravnoteženost
Oblici interpersonalnog ponašanja
Asertivnost kao uravnoteženost
Sva naša promišljanja i zapažanja, postignuća, i u krajnjem slučaju kvalitet života određeni su komunikacijom sa drugim ljudima. Svima nam je jasno da komunikacija zadovoljava društvene potrebe, ali doprinosi i psihofizičkom zdravlju i direktno utiče na psihosomatska stanja organizma. Uz interpersonalnu komunikaciju koja se odvija između više ljudi, svako raspolaže i internom komunikacijom koja se odvija unutar nas samih, u vidu unutrašnjih razgovora koji takođe utiču na raspoloženje, osećanja i ponašanja. Svaka komunikacija između dvoje ljudi predstavlja interpersonalnu komunikaciju, pa je ona samim tim i najrasprostranjeniji vid komunikacije. Ova komunikacija je bitna kako bismo uspostavili i održali odnose sa ljudima, stoga njen kvalitet i učestalost utiču kako na privatne, tako i na poslovne odnose. Može se reći da efektivna komunikacija stvara dobru radnu motivaciju i pozitivno radno okruženje. Međutim, veštine komunikacije među ljudima nisu jednobrazne, neko je prirodno vešt komunikator dok je za druge komunikacija izazov.
Neverbalna komunikacija ostavlja najveći utisak na sagovornika
Iako većina ljudi smatra da je verbalna komunikacija presudna prilikom govorne interakcije, istraživanja pokazuju suprotno – čak 55% uticaja na ljude ostavlja izraz lica govornika, 38% intonacija glasa, dok se prilikom komuniciranja rečima daje na važnosti samo 7%. O neverbalnoj komunikaciji možete više pročitati ovde.
Ovom prilikom se nećemo previše baviti statistikom, već komunikacijskim veštinama ličnosti. Nažalost, ako međusobne razlike u ovim veštinama sagledamo i kroz razvoj tehnologije, dolazimo do činjenice da idemo u pravcu sve manje uspešnosti u komunikaciji licem u lice. Pametni telefoni su tako preuzeli komunikaciju, pa je pri tom gore navedeni statistički podatak suvišan.
Jedna od interpersonalnih veština je i asertivnost, kao veština zalaganja za svoja prava bez ugrožavanja prava drugih ljudi. Pri nastojanju da se jasno definiše pojam asertivnosti nailazi se na poteškoće jer ga autori različito određuju kao veštinu, ponašanje, sposobnost ili osobinu ličnosti.
Asertivnost kao uravnoteženost
Asertivnost se nalazi između dva kvalitativno drugačija oblika međuljudskog ponašanja – pasivnog i agresivnog
Asertivnost (eng. assertiveness), psihološki pojam iz engleskog jezika, označava spremnost osobe da odbrani svoje pravo, da se samouvereno i odlučno izrazi i da zauzme stav. Pored toga, ovim pojmom se opisuje samopouzdana osoba, a u prilog značenja asertivnosti koriste se i izrazi kao što su zauzimanje za sebe i samopouzdano izražavanje.
Koncept asertivnosti može da pomogne pojedincu da se na pravi način postavi prema svakodnevnim interakcijama, da na pravi način poštuje kako sebe, tako i svoje sagovornike. Na dalje, u situacijama u kojima je osoba ugrožena ona dosledno i odgovorno brani sopstvena prava i bori se za svoje stavove, bez zalaženja u konflikt. Ovakvo ponašanje vodi ka uklanjanju prepreka koje onemogućavaju kontakt s drugima i umanjuju mogućnost da se situacija pogrešno shvati.
U situacijama kada se upućuje prigovor, asertivna komunikacija podrazumeva da se:
1) prigovor usmeri na ponašanje, a ne na ličnost;
2) navede koje je to ponašanje;
3) kaže šta želite, a šta ne želite (ja poruke);
4) to kaže neposredno nakon ponašanja;
5) i da se kaže u četiri oka (pohvalite pred drugima, kritikujte nasamo).
Svako ima pravo da se izrazi i zauzme za sebe
Asertivnost se smatra oblikom socijalne i emocionalne inteligencije, jer obuhvata više kategorija emocionalnog ponašanja. Njom se postiže ostvarivanje kvalitetnih interpersonalnih odnosa, bez dominiranja, ponižavanja, manipulacije i degradiranja drugih sagovornika. Kod asertivnog ponašanja, misli, osećanja i uverenja se izražavaju na direktan i iskren način, uz uvažavanje prava drugih osoba.
Neka od asertivnih ponašanja su:
- Preuzimanje odgovornosti za svoje reči i dela;
- Poštovanje sagovornika, koji takođe uzvraća poštovanjem;
- Primanje i davanje komplimenta, pohvale ili kritike;
- Traženje pomoći ili informacija bez ustručavanja;
- Izražavanje neslaganja sa tuđim mišljenjem;
- Prihvatanje različitog mišljenja;
- Reći NE kad nešto ne želimo napraviti;
- Izražavanje osećanja i mišljenja;
- Priznavanje grešaka i spremnost na izvinjenje;
- Umeće kontrolisanja negativnih osećanja;
- Gledanje u oči;
- Umeće slušanja;
- Prilagođavanje govorne intonacije.
Brojna istraživanja ukazuju da asertivno ponašanje vodi ka boljoj interakciji sa drugim ljudima zato što omogućava efikasnije zadovoljenje sopstvenih želja i ostvarenje sopstvenih ciljeva, uz razvijanje odgovornosti za svoje postupke i poštovanje asertivnih prava drugih ljudi. Kada govorimo o asertivnim pravima, svako ima pravo na izražavanje emocija, pravo da pogreši i ne razume baš sve, pravo da iskaže negativan stav, pravo da se predomisli i da se ne pravda pred drugima, itd.
Asertivno ponašanje pojačava kontrolu nad sobom u odnosu na kontrolu nad drugim ljudima, čime se jača samopoštovanje!
Asertivni stil komunikacije podrazumeva samopoštovanje i poštovanje drugih, kao i razvijanje kvalitetnih odnosa sa drugim ljudima, bez pasivnog međuljudskog ponašanja i bez zauzimanje za sebe na agresivan način.
Oblici interpersonalnog ponašanja
Složenost u ponašanju ljudi dovela je do tri oblika interpersonalnih stilova ponašanja koji se svakodnevno koriste: agresivan, pasivan i asertivan stil.
Asertivno ponašanje omogućava da se osoba u svakoj situaciji ponaša u skladu s ličnim željama i da pritom izbegne svađe. Nasuprot ovom obliku ponašanja stoji agresivno ponašanje, a pojam asertivno se često zamenjuje s pojmom agresivno. Kod agresivnog ponašanja osoba se zalaže za svoja prava, bori se da ostvari što želi, ali na način koji obično ugrožava prava drugih. Takvo ponašanje kod drugih izaziva ljutnju ili strah pa često odlaze iz odnosa ili i sami postaju agresivni, a sukobi su neizbežni. Agresivna osoba postiže šta je želela, ali dugoročno narušava odnose sa drugim ljudima.
Agresivan tip ponašanja karakterišu osećaj moći i razvijanje, te podsticanje sukoba i osvetoljubljivosti. Ovakav tip ličnosti:
- zahteva i naređuje (nema molim i hvala);
- optužuje i pripisuje krivicu drugima;
- ne priznaje svoje greške;
- usmeren je NA osobu, a NE na ponašanje osobe;
- ne sluša i prekida govornika;
- glasno govori;
- fizički manifestuje agresiju;
- zuri u sagovornika.
Neasertivni stil komunikacije izaziva stres i anksioznost koji vode do ozbiljnih zdravstvenih stanja – srčanih problema i povišenog krvnog pritiska
Kada je reč o davanju povratnih informacija razlike između asertivnih i agresivnih osoba su očigledne.
Asertivna osoba opisuje sporno ponašanje na koje ima primedbu i ne procenjuje osobu
Agresivna osoba:
- okrivljuje drugog, ne uvažava tuđe argumente ili izvinjenja, dok asertivna osoba daje predlog za rešenje problema i ne insistira na utvrđivanju nečije krivice;
- reaguje samo kada su osporena njena očekivanja, dok asertivna osoba prilikom povratnih informacija upućuje i pohvale.
Pasivan tip komunikacije podrazumeva osobu koja za cilj ima izbegavanje sukoba, nezadovoljstvo sobom, smanjeno samopoštovanje i integritet, potrebu da bude prihvaćena, što nosi nakupljanje negativnih osećanja. Ovakav tip ličnosti:
- izbegava raspravu;
- uglavnom ćuti ili puno priča;
- ništa ne kaže;
- ne izražava svoje mišljenje već tuđe;
- brzo priznaje svoju grešku i često se izvinjava;
- tiho govori, ne podiže glas;
- većinu vremena ne gleda u oči;
- smeši se i stalno klima glavom.
Pasivno-agresivni stil komunikacije u osnovi ima manipulaciju i izbegavanje prihvatanja odgovornosti. Nastup ovakve osobe je iskazan pasivno, ali na indirektan način – kroz ignorisanje i neispunjavanje dogovorenog, što za posledicu ima skriveno nezadovoljstvo i ljutnju. Ovakve osobe ne ispunjavaju obećanja uz izgovore da su zaboravili ili bili sprečeni, i ne prihvataju ličnu odgovornost zbog toga, ne odgovaraju na poruke, ne javljaju se na telefon i slično. Retko iznose svoje mišljenje u svrhu kontrole nad drugima, pa će tako nekog namerno i bespotrebno držati u neizvesnosti. Pasivno-agresivna osoba:
- ima sarkastične, ironične primedbe i komentare;
- retko iznosi svoje mišljenje javno;
- uvek je “žrtva”;
- ne pokazuje prava osećanja iako se lažno smeši;
- ignoriše druge i optužuje ih za svoje frustracije;
- koristi laži, tračeve itd.
Prepreke asertivnom ponašanju
Od presudne važnosti je da shvatite da možete da dobijete ono što želite, i to uz poštovanje drugih ljudi. Ukoliko postoji odsustvo asertivnosti, dovešćete sebe do lošeg raspoloženja i odnosa sa drugim ljudima.
Potrebno je da vežbate asertivnost kako ne biste dolazili u neku od sledećih situacija:
- da se osećate depresivno, ljutito i besno jer ne izražavate svoje misli i osećanja;
- da osećate ogorčenost jer mislite da vas drugi ljudi iskorišćavaju;
- da se osećate isfrustrirano i izbegavate određene situacije, što vodi lošim odnosima sa drugima;
- da se osećate anksiozno (strah od odbacivanja, strah da nas drugi neće voleti, strah da ćemo biti ismejani, strah da ćemo ostaviti loš utisak, strah da ćemo se osećati krivim).
U nedostatku znanja i veština koje bi mogle da vam pomognu na putu otklanjanja neasertivnog ponašanja, prvo se zapitajte šta je to što želite i preispitajte svoja osnovna prava. Nakon toga prilagodite asertivne odgovore koji će povećati efikasnost vaše komunikacije sa drugima na način da:
- pošaljete sagovorniku jasnu poruku;
- aktivno slušate i skoncentrišete se tako da razumete šta vam drugi govore;
- koristite “JA” da izrazite svoje misli, osećanja i zapažanja (“Ja mislim”, “Ja verujem”, “Ja želim”);
- izrazite izvinjenje ili da priznate da ste i vi pogrešivi;
- naučite da kažete “NE” i razlog za NE, bez previše pravdanja.
Biti asertivan znači prepoznati svoja osećanja, potrebe, ali i granice u odnosu na sagovornika
Asertivna komunikacija može da se nauči putem asertivnih treninga na kojima se primenjuju različite tehnike, kao i sticanjem asertivnih veština kroz praksu. U situacijama kada vam sagovornik ugrožava asertivna prava morate da naučite da kažete „Ne“, a za izbor odgovarajuće tehnike uvek možete da nađete rešenje putem asertivnih treninga https://psihorelaks.com/asertivni-trening/
Navešćemo u najkraćem koje su to tehnike.
Tehnika otvaranja, ovom tehnikom sagovornici slobodno izražavaju pozitivna i negativna osećanja u odnosu na doživljavanje neke problematične situacije. Na taj način osoba tačno izražava sopstvene želje u odnosu na sagovornika i problematičnu situaciju. Ona slobodno govori o strahovima, slabostima, bez straha od osuđivanja, na način da otvoreno izgovara „Ne dopada mi se“, „Plaši me“ i slično.
Tehnika zamagljivanja– kod ove tehnike osoba mirno prihvata kritiku za koju smatra da je u osnovi manipulativna ili neopravdana i uzima u obzir samo onaj deo tuđe primedbe koji je opravdan. Na taj način priznaje sagovorniku da ima pravo na sopstvenu istinu koju i brani.
Primenom tehnike vraćanja lopte, osoba prekida kritičke primedbe druge strane u konfliktu i traži da osoba konkretno kaže u čemu se ta kritika sastoji.
Kod tehnike priznavanja greške, osoba se suočava sa strahom od greške, nesavršenosti i sa sopstvenim doprinosom konfliktu.
Kada se stavovi osoba razlikuju, konflikt često može da se reši jedino kompromisom – tehnika kompromisa. Problem su situacije oko kojih nije moguć kompromis, kada su u pitanju objektivni razlozi ili kada je kompromisno rešenje štetno po osobu.
Tehnika pokvarene ploče, podrazumeva staloženo i uporno ponavljanje zahteva, bez ispoljavanja emocija i dodatnog objašnjavanja.
Primenom tehnike ponovljenog asertivnog odgovora, osoba teži da uvaži činjenice koje ističe sagovornik, ali i istovremeno brani sopstveno pravo. Ako je potrebno, osoba može da ukaže na svoj položaj u vezi sa osnovnim problemom.
Na kraju želimo da vas podsetimo da je oblast komunikacije na Webiz platformi našla mesto kao deo posebnih lekcija u okviru različitih kurseva.
Tako smo komunikaciju opisivali u okviru kursa poslovne komunikacije od inspiracije do informacije, u okviru kursa lidertvo i komunikacija, a komunikaciju smo sagledali i u okviru vođenja timova u IT-u.
Možemo zaključiti da je asertivnost odgovorna i za skladne i uravnotežene poslovne odnose, a da vas asertivni treninzi mogu dovesti kako do ličnog, tako i do profesionalnog napredovanja.