Digitalni novac I Webiz

Digitalni novac – kontinuirani razvoj i nova ekonomska rešenja

16. jun 2021.

Nastao iz digitalne tehnologije, digitalni novac je danas deluje u svetksim razmerama. Za korisnike kriptovaluta ovakva trgovina je put finansijske slobode i novac budućnosti.

Tabela sadržaja:

Digitalni novac: razumevanje potrebe ili otpor u startu?

Kriptovalute u svetu tehnološkog napredka

Kriptovalute i tradicionalne valute

Bitkoin ponuda i Altkoin alternativa

 

Digitalni novac: razumevanje potrebe ili otpor u startu?

 

Tokom ljudske istorije stvarale su se različite civilizacijske tekovine koje su u velikoj meri odredile i naše tehnološko mesto danas. Jedan od najkontraverznijih “izuma” moderne civilizacije je svakako digitalna valuta koja za mnoge predstavlja besmilenost i sinonim za nerazumevanje, dok je za druge logičan način trgovine i plaćanja u budućnosti.

Mogućnosti interneta su još jednom ukazale na nepresušan izvor ideja i postavile izazove na vrlo “škakljivom” mestu – mestu svetske ekonomije. I da bismo dali objektivan prikaz koliko je, i da li je zapravo nužan digitalni novac osvrnimo se na početak, jer nastanak novca je pratio dug i složen istorijski proces vezan za razvoj robne privrede

Ukoliko se složimo da svaka evolutivna faza u ljudskoj istoriji donosi određene inovacije, jasno je da ne zaobilazi i sredstva razmene. Tako je metаlni novаc u jednom trenutku zamenio sve predmete koji su se do tаdа upotrebljаvаli kаo sredstvo rаzmene i upotrebom plemenitih metаlа počinje etаpа rаzvojа novca kojа prethodi dаnаšnjim monetаrnim sistemimа. Prvi kovani novac je nastao od mešavine srebra i zlata, u antičkoj Grčkoj u VII veku pre Nove ere. Plaćanje kovanim novcem omogućilo je plaćanje odbrojаvаnjem tаčnog iznosа novcа, а ne njegovim merenjem, što je rаzmenu učinilo mnogo lakšom i efikаsnijom. Sa druge strane, javili su se problemi transporta i teritorijalne ograničenosti, a masa ovih metala nije mogla da prati rast proizvodnje. Metalne kovanice nisu mogle da održe stabilnu vrednost tokom vremena, a promene u cenama metala od kog su se izrađivale menjale su efektivnu vrednost kovanica u odnosu na početnu vrednost. 

U uslovima sve većeg razvoja trgovine, neminovnost je pojava papirnog novca i vrednosnih papira, odnosno koncepta koji je odredio dalji korak u uređivanju platnog prometa. U srednjem veku umesto metalnim novcem roba počinje da se plaća potvrdama koje su izdavale banke (banknote) i tako nastaje opštepriznato sredstvo plaćanja. Papirni novac svoju prvu upotrebu beleži u 11. veku u Kini, dok su prve novčanice na području Evrope izdate u Švedskoj 1661.godine. 

konvertabilne valute - digitalni novac - webiz

U savremenim tržišnim uslovima koriste se konvertabilne valute poput: dolara, evra, britanske funte…

U početku su amsterdamski zvaničnici predviđali pad monetarnog sistema države pa se može zaključiti da je, bez obzira na sve kompleksnije zahteve međunarodnog robnog prometa, novi oblik prometnog sredstva izazivao nepoverenje i otpor. Cela ova projekcija može opisati i savremeno društvo, tehnološki besprekorno opremljeno ali sa grčevitim nastojanjem da upravo tradicionalni novac ostane jedino platežno i prometno sredstvo.

Naime, čini se da, štampani novac još uvek nije spreman da prepusti trku digitalnom novcu jer je kroz dug istorijski period, utemeljio opšte poznate karakteristike: pogodan za prenošenje bez obzira na lokaciju, trajan u fizičkom smislu osim ako se sasvim ne uništi, deljiv na dovoljno sitne delove da se bilo koja količina nečega može plati tim novcem, standardizovan, lako prepoznatljiv i uvek se može čuvati u sefu. Kako bi sprečila zloupotrebe pri štampanju novca kao i inflaciju, svaka država ima jednu Centralnu Banku sa ekskluzivnim pravom emisije papirnog novca. Na ovaj način svako ima svoje mesto i ulogu i potrošnja novca se nesmetano odvija.

Sada, kada smo se osvrnuli na istorijske tokove prometnih sredstva, ne možemo, a da se ne osvrnemo na kriptovalute i njihovo tržišno mesto. Pod pretpostavkom civilizacijskog razvoja, jasno je da tehnološki napredak donosi nove izazove u vidu digitalnog novca. I dok 189 zemalja članica Svetske banke (World Bank) sa sedištem u Vašingtonu, sledi međunarodne monetarne i finansijske aktivnosti, u cilju povećanja ekonomskog razvoja, očuvanja međunarodnih investicija i sprečavanja siromaštva. Kriptovalute niti izdaje, niti kontroliše Centralna banka niti bilo koja druga institucija.

 

Kriptovalute u svetu tehnološkog napredka

nestabilnost kripto valuta - digitalni novac - webiz

Da li i digitalni novac može postati simbol vrednosti, bogatstva i društvene moći? 

Tokom 90tih godina prošlog veka nagli tehnološki razvoj doneo je i pokušaj da se stvori digitalna valuta koja bi funkcionisala kao sredstvo razmene. Na tržištu se pojavljuju sistemi kao što su Flooz, Beenz i DigiCash, ali se ne održavaju usled mnoštva propusta. Ovi sistemi su koristili Trusted Third Party pristup (posrednik od poverenja), što znači da su kompanije iza njih verifikovale i omogućile transakcije ali zbog neuspeha ovih kompanija stvaranje digitalnog novca je i dalje bila ideja u pokušaju.

Potom je, početkom 2009. godine, predstavljen bitkoin (BTC) od strane anonimnog programera ili grupe programera pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Digitalni novac kao elektronska valuta, značila je da nije neophodna fizička manifestacija niti vezivanje za određenu robu. Konačno je zaživela pseudo-anonimna platna peer-to-peer mreža zasnovana na kompleksnom algoritmu.

Bitkoin je, dakle, privatna decentralizovana digitalna kriptovaluta. Privatna jer je ne izdaje nijedna institucija, a decentralizovana jer ne postoji centralitozovani izdavač već jedinice valute se decentralizovano dodeljuju putem algoritma.

Prema tome, osnovna prednost bitkoina jeste njegova nezavisnost od svetskih vlada, banaka i korporacija. Pošto ova kriptovaluta nije kontrolisana kao mreža, u bitkoin transakcije se nijedna vlast ne može mešati ili uvesti na njih takse, a ipak bitkoin svojim korisnicima pruža potpunu kontrolu nad svojim finansijama.

 

Kriptovalute su ograničeni unosi u bazi podataka koju niko ne može promeniti, osim ako nisu ispunjeni određeni uslovi 

 

Novi bitkoini su nagrada za obradu transakcija korisnicima uključenim u aktivnosti održavanja bitkoin mreže što je proces poznat kao rudarenje. Osim rudarenjem virtuelni novac se može kupiti novcem na za to predviđenim berzama i menjačnicama ili se mogu dobiti u zamenu za robu i usluge. 

Digitalni novac koristi kriptografiju za sigurnost transakcija i kontrolisanje stvaranja dodatnih jedinica valute. Transakcije su verifikovane pomoću mrežnih čvorova i zapisane su u glavnu knjigu transakcija koja se zove blokčejn (Blockchain). U centralizovanim sistemima imamo nekog ko tim sistemom upravlja odnosno upravljanje predpostavlja da taj neko ima tehničku infrastrukturu da taj sistem održava, što su serveri na više lokacija. Onaj ko kontroliše sistem ima obavezu da obezbedi tehničku strukturu da taj sistem može da funkcioniše. Kod decetralizovanog sistema, gde ne upravlja tvorac sistema jer se on ni ne zna, pitanje je ko taj sistem održava? Taj sistem održavaju takozvani rudari, ljudi koji toj infrastrukturi daju na raspolaganje svoj hardver i na kom će raditi softver i na kom će biti postavljena infrastruktura. Sistem koristi resurse tih rudara i oni bivaju nagrađeni novogenerisanim jedinicama (bitkoina). Hardver se tako koristi kao doprinos što mreža može da funkcioniše i srazmerno snazi hardvera dobijamo određenu količinu novogenerisane kriptovalute. 

Ovakav javni registar sadrži svaku transakciju koja se ikada desila i koja se obrađuje. Digitalni zapisi transakcija se spajaju u blokove. Ako neko pokuša da promeni samo jedno slovo ili broj u bloku transakcija, uticaće i na svaki sledeći blok. Zbog toga što je registar javan, greška ili pokušaj prevare se može lako uočiti i ispraviti od strane bilo koga.

Rudari transakcije pakuju u blokove i vezuju ih u prethodne blokove na način što iz mesta nepotvrdjenih transakcija (mempool-a) uzimaju određenu količinu transakcije koje nisu ušle u blok, onoliko koliko blok dozvoljava, jer blok u slučaju bitkoina može da bude velik 1 MB i provlači transakcije kroz kriptografsku funkciju. Ta funkcija za određeni podatak daje iznos fiksne dužine u bajtovima. Dakle, rudari ne saradjuju oni se takmiče, i ko ima jači hardver više zarađuje jer češće pobeđuje u tom takmičenju. 2010. godine počinje rudarednje grafičkim katicama. Uz odgovarajući softver jake grafičke kartice mogu da rade više tih pokušaja u jedinici vremena nego procesori i od 2011. godine se rudari isključivo grafičkim karticama.

Bitkoin se uz neznatnu naknadu može poslati digitalnim putem pomoću softvera poznatog kao novčanik koji se može nalaziti na računaru, mobilnom uređaju ili internetu, te tako na službenoj web stranicu Bitcoina možete izabrati Software wallets, Mobile wallets i Web wallets. Na svom novčaniku korisnik vidi samo količinu bitkoina i rezultate transakcije. Korisnički novčanik može da potvrdi ispravnost svake transakcije čija je autentičnost zaštićena digitalnim potpisima koji odgovaraju adresama slanja. Zbog procesa verifikacije i u zavisnosti od platforme trgovanja, može biti potrebno do nekoliko minuta da bitkoin transakcije budu završene, dok je bitkoin protokol dizajniran tako da svaki blok traje 10 minuta.

Od 2009. godine do početka 2021.godine, na berzama trguje sa preko 10.000 različitih kriptovaluta https://blockspot.io/coin/, dok je bitkoin najveća kriptovaluta po tržišnoj vrednosti. Dakle, više ne treba postavljati pitanje opravdanosti postojanja kriptovalute, već se posvetiti iznalaženju njene smislenosti i održivosti u ekonomskom sistemu. U možda već bliskoj budućnosti finansijski sistem će neminovno unaprediti postulate na kojima počiva i transformisati ulogu i oblik novca koji kao takvog poznajemo tek nekoliko vekova.

 

Kriptovalute i tradicionalne valute

 

Bitkoin se do danas pokazao kao odlično sredstvo za čuvanje vrednosti, s obzirom da je ponuda bitkoina predvidiva i bazirana na matematičkoj formuli. Potražnja formira cenu, a povećanje potražnje se očekuje svakom daljnom implementacijom bitkoina i tehnologije na kojoj je baziran. Dakle, digitalni novac ima mnoge osobine koje ima dobro sredstvo razmene.

Kao što smo naveli, osim kriptovaluta, svaka druga transakcija se odvija putem banke, koja naplaćuje ogromnu naknadu. Bitkoin protokol je šifrovan i zbog toga ga nijedan čovek ili organizacija ne može kontrolisati i manipulisati sa njim. To je decentralizovana mreža izgrađena na saradnji i komunikaciji svih ljudi koji učestvuju u njoj pa iako neki delovi mreže nisu onlajn, transakcije će i dalje prolaziti. Bitkoin algoritam je transparentan i dostupan na proveru svakome. Svaki korisnik zauzima stav o svakom ponuđenom rešenju ili promeni u sistemu i može da stvori mrežu po svojim pravilima, ali samo ako je promenu prihvatila većina učesnika u sistemu (pravilo 51%). 

Dok su mnoge tradicionalne valute sklone falsifikovanju kod bitkoina nemogućnost falsifikovanja osigurava blokčein tehnologija, kao i nekoliko različitih odbrambenih mehanizama ugrađenih u svaki algoritam.

Za razliku od papirnog novca digitalni novac ne postoji u fizičkom obliku, što znači da se ne može oštetiti. Svaki pojedinačan bitkoin je u suštini trajan.

Kad je reč o tradicionalnim valutama, većina transakcija može da se opozove, dok se jednom poslat digitalni novac ne može opozvati. Ako neko napravi grešku i pošalje novac na pogrešan novčanik ne može ga vratiti.

priznavanje bitkoina u japanu - digitalni novac - webiz

 U Japanu je od 2017. prodaja bitkoina izuzeta iz poreza za potrošnju i bitkoin je zvanično priznat kao metod plaćanja

Korisnici kriptovaluta mogu da kontrolišu svoje transakcije. Za razliku od drugih vidova plaćanja, kod digitalnog novca niko ne može povući novac sa računa bez vašeg pristanka, niti ukrasti vaše informacije o plaćanju. Kriptovalute svojim korisnicima pružaju sigurnost jer mogu da zaštite svoj digitalni novac rezervnim kopijama i šifrovanjem, a identitet korisnika je zaštićen jer se nijedna od informacija ne mora otkriti da bi se plaćanje izvršilo.

Kako su kriptovalute potpuno digitalne, praktično svaki iznos novca se može lako preneti na usb-u ili se čak može čuvati onlajn. Slanje i primanje novca vrši se skeniranjem QR koda ili klikom na digitalnom novčaniku. Digitalni novac prelazi od jedne osobe do druge bez nepotrebnih posrednika, pri čemu obaveštenje o prenosu stiže u roku od nekoliko sekundi, inicijalna potvrda u roku od 10 minuta, a nepovratnost transakcije u roku od sat vremena. 

Neke tradicionalne valute poput dolara i evra se prihvataju u više zemalja, a većina svetskih valuta se upotrebljava u granicama zemalja iz kojih potiču, dok digitalni novac deluje online u svetskim razmerama.

Jedna od prednosti bitkoin mreže je mogućnost biranja visine naknade transakcije ili čak neplaćanje provizije. Naknadu prima rudar, nakon što se kreira novi blok uz uspešan heš (hash). Obično pošiljalac plaća celu naknadu, dok se odbijanje naplate primaocu može smatrati nepotpunom isplatom. Naknade su dobrovoljne i služe rudarima kao podsticaj i osiguranje da će određena transakcija biti uključena u stvaranje novog bloka.

 

Upotreba kriptovaluta nije vezana za sigurnosne standarde platnih kartica koje počivaju na strogim sigurnosnim propisima i organizacijama koje obrađuju i prenose podatke o vlasnicima kartica. Na tržištu digitalnog novca nisu dostupne kreditne kartice,a njihovi korisnici dobijaju niže provizije i manje administrativne troškove.

 

Ne postoji način da se bitkoin degradira obzirom da je reč o kodu i da je ceo blokčejn sačuvan na brojnim računarima širom sveta. Očekuje se da će u budućnosti bolja regulacija ekonomskih okvira u kojima bitkoin postoji pozitivno uticati i na stabilnost njegove cene. Kao relativno novu valutu, kriptovalutu čeka podvođenje pred pravne okvire, dok u mnogim zemljama još uvek i ne postoje odgovarajući i usklađeni propisi. Prema Evropskom sudu pravde, bitkoin je valuta, a ne imovina, iako ne podleže PDV-u, može se oporezovati na drugi način, dok poreske vlasti Velike Britanije tretiraju bitkoin kao stranu valutu. Naš Zakono o digitalnoj imovini propisuje da se prihodi od digitalne imovine oporezuju porezom na kapitalni dobitak, pri čemu je poreska stopa 15 %. Dakle, na prihode od bilo koje vrste digtalne imovine ne plaća se godišnji porez na dohodak građana, već samo pomenuti porez na kapitalnu dobit.

 

Bitkoin ponuda i Altkoin alternativa

Novčana ponuda bitkoina - digitalni novac - webiz

 

Novčana ponuda bitkoina je regulisana protokolom i ograničava njihov broj na konačnih 21.000.000 

Kada je reč o monetarnoj politici, bitkoini su dizajnirani u fiksnoj ponudi i na način da se dodeljuju sve sporije i u sve manjem broju. Od 2012. godine bitkoin se vremenom generiše sve manje, prvo 50 bitkoina po bloku, pa 25 po bloku, a svake 4 godine broj bitkoina koji se proizvedu u svakom bloku se prepolovljava dok se ne prepolovi na 0 i dostigne limit. Iako se očekuje da svi bitkoini budu u opticaju tek 2140, usled prepolovljavanja nagrade po bloku skoro svi bitkoini će biti izrudareni već 2030. godine. Do sada je iizrudareno 18,5 miliona od 21 miliona.

 

Alternative bitkoinu-digitalni novac-webiz

Alternative bitkoinu

Naziv altkoin se koristi da opiše kategoriju kriptovaluta, tj. bilo koju kriptovalutu koja je alternativa bitkoinu, a pregled svih altkoina se može naći na sledećoj stranici: https://www.finder.com/cryptocurrency/altcoins . Altkoini pokušavaju da prevaziđu neka ograničenja koje bitkoin kao takav ima odnosno da zamene ili unaprede bar jednu njegovu komponentu. Na primer, novi i moderniji altkoini izlaze na tržište i pomeraju granice kao što su brzina transakcije, kapacitet, privatnost… Prve alternative dodavale su samo malo više vrednosti nego što bitkoin poseduje i u početku su pokušavale da kopiraju njegov uspeh. Većina današnjih kriptovaluta su samo kopije bitkoina sa skoro neprimetnim izmenama. Imaju manju rudarsku snagu i manje developera koji ih unapređuju pa su i manje korisne zbog malog efekta koji mreža stvara (mali broj učesnika).

Pomenimo na kraju i kako se trguje kriptovalutama. Za sve one koji su početnici rešenje može biti kupovina na berzi dok je rudarenje predviđeno za one koji ipak imaju malo više tehničkog znanja. Do kriptovalute se dolazi i prodajom proizvoda i usluga za digitalni novac. Takođe, postoje onlajn servisi gde se mogu kupiti i prodati kriptovalute kao i automati u nekoliko gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica i Inđija), gde se kriptovaluta kupuje i prodaje za novac. Jedan od takvih servisa za otkup i prodaju kriptovaluta je u vlasništvu Aleksandra Matanovića i zove se ECD.

Aleksandar je na Webiz EDU platformi izneo svoje iskustvo kada je reč o osnovama kriptovaluta i blokčejn tehnologije kroz kurs koji se nalazi na linku: https://edu.webiz.me/courses/osnove-kriptovaluta 

Ako kupujete kriptovalute potrebno je da imate digitalni novčanik, na koji vam se prebacuju prilikom kupovine, a plaćanje se može izvršiti na bankovni račun ili platnom karticom. Ako prodajete preko nekog onlajn-servisa, neophodan je bankovni račun preko kog se vrši isplata dinarske protivvrednosti.